Celivanjem pojasa Presvete Bogorodice narod je pokazao snagu jedinstva i vere: Plodove ovog čudesnog događaja ubiraćemo godinama, pa i vekovima pred nama
Dodajte Kurir u vaš Google izborDok sunce prži na skoro 30 stepeni, redovi vernika slivaju se od Hrama Svetog Save skoro do Autokomande, strpljivo čekajući u miru i tišini i do 12 sati svoj red kako bi celivali časni pojas Presvete Bogorodice.
Kako vreme odmiče, gužva je sve veća, a više od 400.000 ljudi već je u poslednjih 10 dana prošlo kroz hram na Vračaru, stvarajući istorijski događaj čije ćemo plodove, prema rečima protođakona Mladena Kovačevića, ubirati i u vekovima koji su pred nama.
Vernici su i danas pristizali spremni na ozbiljan podvig, tu su lepeze, šeširi, ručni ventilatori... Pojedini su nosili rasklopive stolice, sendviče, keks i voće kako bi izdržali višesatno čekanje. Oni koji su završili poklonjenje odmarali su se na klupama u parku brišući umor s lica, komšije iz okolnih zgrada iznosile su vodu i domaće pecivo, pokazujući neverovatnu solidarnost i ljubav.
Bebe, mala deca, trudnice, kao i osobe sa invaliditetom i teško bolesni ne čekaju, osim onih koji to žele, već se propuštaju. Sveštenici s puno pažnje uzimaju mališane i bebe u naručje i prislanjaju ih na svetinju kako bi primili blagoslov, dok mnogi roditelji brišu suze radosnice.
Jedinstvena prilika
Protođakon Mladen Kovačević potvrđuje za Kurir da svedočimo istorijskom događaju u Hramu Svetog Save.
- Verujem da ćemo plodove ovog čudesnog događaja ubirati za godine, pa i za vekove koji su pred nama. To je zalog koji treba da čuvamo, koji je seme novog rođenja i preporoda našeg naroda. Više od 400.000 ljudi dosad je došlo u Hram Svetog Save i poklonilo se pojasu Majke Božje. Očekivali smo veliki broj vernog naroda zato što je to velika svetinja, ali ovo je zaista iznenađenje, a koliko možemo da primetimo, broj ljudi se ne smanjuje - ističe on.
Naglašava da je ovo jedinstvena prilika, naročito za žene koje nemaju priliku da se pojasu poklone u manastiru Vatoped na Svetoj Gori.
- Ovo je čudesan događaj i jedno čudo kome svedoči celokupni naš narod. Sve prolazi u dostojanstvenom molitvenom raspoloženju i mislim da je naš narod opet pokazao da poseduje ogromnu duhovnu snagu, da nije razbijen po nekim granicama, šavovima, nego da je jedinstven u onome što je najvažnije, a to je naša vera, naše biće, duh kojim mi dišemo. Ovo pokazuje našu duhovnu snagu i ujedno je i sjajan putokaz. Verujem da je to seme nekih budućih pobeda na svakom polju, ako je to polje blagosloveno, ako je u skladu s voljom Božjom - kaže protođakon Kovačević.
Glas o dolasku svetinje brzo je prešao granice Srbije, pa u hram danima pristižu poklonici iz Rumunije, Severne Makedonije, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, ali i iz Nemačke, Švajcarske, pa čak i daleke Australije.
Spremnost na podvig
- Imamo mnogo ljudi iz dijaspore koji dolaze da iskoriste ovu jedinstvenu priliku, ali i da osete deo ove duhovne atmosfere, te blagodatne reke koja se ovde izlila. Ljudi to osećaju, privučeni duhom Božjim, i žele da učestvuju u tom nesvakidašnjem, zaista istorijskom događaju - dodaje.
Osvrnuo se i na primere solidarnosti i empatije.
- Narod je pokazao tu spremnost na podvig, na odricanje zarad nekog višeg cilja, u ovom slučaju, dakle, da se duhovno okrepi, a sa druge strane, čekajući strpljivo, pomažući, naš narod je demonstrirao ljubav prema bližnjem - zaključio je protođakon Kovačević.
Svaki vernik koji se pokloni svetinji na dar dobija i trakice koje su osveštane na pojasu, do sada je podeljeno više od 400.000 primeraka, a deo dopune koja je pristigla iz manastira Vatopeda volonteri već pakuju u prostorijama Verskog dobrotvornog starateljstva. Po blagoslovu patrijarha Porfirija, biće učinjen dodatni trud da u Srbiju stigne još trakica.
Podsetimo, pojas Presvete Bogorodice stigao je u Beograd 20. maja, dan pre spasovdanske litije. Zbog velikog interesovanja, a na inicijativu patrijarha, boravak ove relikvije u Srbiji produžen je dva puta. Ispraćaj relikvije najavljen je za 6. jun posle liturgije. Sav prilog koji je verni narod ostavio tokom poklonjenja svetinji, po odluci patrijarha Porfirija, biće usmeren za pomoć srpskim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Ovde vlada posebna blagodat
Ekipa Kurira razgovarala je s Natašom Stojanović iz Opova, koja je nakon poklonjenja sela s drugaricom na klupu da se okrepe.
- U sedam ujutru smo došli i čekali smo oko četiri i po sata. Stali smo u red skroz sa druge strane hrama. Prethodnih dana su ljudi čekali i po 12 sati, pa smo se naoružali i psihički i fizički. Ali, pravo da vam kažem, uopšte nemam osećaj da smo toliko dugo stajali, ovde vlada neka posebna blagodat. Ovakav događaj se ne propušta - rekla nam je ona.
Istorijski događaj
Nataša Mirković iz Ledinaca kod Novog Sada došla je na poklonjenje sa suprugom i decom od dve i četiri godine.
- S malom decom je čekanje ekstremno naporno, zasad su dobri, ali vreme brzo prolazi, nije tako strašno. Poneli smo sve što nam je neophodno, posebno za decu, doši smo za njih da se pomolimo. Ovo je istorijski događaj, retko ko ima priliku za ovako nešto - kaže ona.
Danima kilometarski redovi
Danijela Žiletić je već danima anagažovana ispred hrama kao radnik obezbeđenja i svedoči da se svakodnevno formiraju kilometarski redovi.
- Vernici su strpljivi, svi se mole Bogu i Presvetoj Bogorodici. Nije bilo nikakvih problema tokom prethodnih dana, a ja sam izuzetno ponosna što sam deo ovog istorijskog događaja - istakla je Žiletićeva.
Na poklonjenje s dvomesečnom bebom
Milica Bjeličić je došla sa suprugom, sinom i dvomesečnom ćerkicom. Pustili su decu preko reda da celivaju pojas, dok ona i suprug nisu, zbog čega joj je izrazito žao.
- Tu smo svi zbog dece, tako da sam primila blagoslov preko njih. Sveštenici su uzeli decu. Sin je bio baš strpljiv, čemu se nismo nadali s obzirom na to da ne želi kod nepoznatih ljudi. Ja sam se spremila na to da ću čekati, čak sam i nahranila bebu pre nego što smo krenuli. Kad je suprug bio na Hilandaru, doneo mi je trakicu i ja sam podelila taj pojas kao pelcer. Moja snaja koja se borila za potomstvo šest godina je sada trudna, nosila je deo trakice koji sam joj dala - ispričala nam je ona.
Čekala skoro pet sati sa troje dece
Jelena Marić iz Beograda čekala je skoro pet sati sa suprugom i troje male dece.
- Ćerka ima 10 godina, sin šest, a beba osam meseci. Naoružali smo se strpljenjem, znali smo da ćemo čekati. Poneli smo vodu, grickalice, sve što je neophodno... Mislim da je ovo značajno za naš narod, da posle toliko godina pojas opet dođe, vredi čekati. Mislim da niko nije ni očekivao da će ovoliki odziv ljudi biti, ali slava Bogu i našoj Bogorodici što jeste.